Губитак права на паушални порез – разлози

Пореска Служба

Предузетници који остварују значајне приходе одлучују се за тзв паушални порез. Ниска и фиксна стопа овог пореза је његова велика предност. Паушални порез је најповољнији облик опорезивања пословног прихода ако приход прелази први порески праг, односно 85.000 ПЛН. злот. Међутим, правилником је детаљно прецизирано када ће се изгубити право на паушални порез!

Опорезивање прихода по линеарној пореској стопи од 19% није доступно свим пореским обвезницима непољопривредног пословања. Законодавац у чл. 9а став. 3. Закона о порезу на доходак детаљно су наведене просторије које су резултирале губитком права на паушални порез.

Испада да ако обвезник који је изабрао паушално опорезивање остварује од самосталног обављања делатности или по основу права учешћа у добити привредног друштва које није правно лице, приходе од пружања услуга претходном или садашњег послодавца, који одговара делатностима које је порески обвезник или најмање један од ортака обављао или обавља у пореској години у оквиру радног односа или задружног радног односа, овај порески обвезник губи право на паушални порез у пореској години. и дужан је да изврши плаћање аконтације на приходе остварене од почетка године, обрачунате применом пореске скале и затезне камате на ове авансе.

Губитак права на паушални порез настаје у тренутку стицања прихода, што је потврдио директор Пореске коморе у Бидгошћу у писму ИТПБ1 / 415-312 / 14 / АД од 2. јула 2014. године, у којем смо читати:

(...) Из чињеничног стања изнетог у пријави произилази да је подносилац 2013. године водио делатност из области пројектовања и надзора у електроиндустрији и био запослен на основу уговора о раду као инспектор за надзор у електропривреди. индустрија. Исте године, у оквиру својих пословних активности, Подносилац захтева је послодавцу испоставио рачун за додатне услуге пројектовања.

Узимајући у обзир горе наведене законске одредбе, треба констатовати да у чињеницама описаним у пријави не постоји могућност опорезивања у 2013. години прихода који је подносилац остварио у оквиру непољопривредне привредне делатности, тзв. паушални порез. Као што је наведено, директно из одредбе чл. 9а став. 3 Закона о порезу на доходак грађана произилази да је последица остваривања прихода из пословне делатности за пружање услуга постојећем послодавцу које одговарају делатностима које је обвезник у пореској години обављао код тог послодавца у оквиру односа. искључење могућности опорезивања у овом облику за пореску годину у којој су ови приходи остварени (...).

Губитак права на паушални порез и делатности за бившег послодавца обављене након годину дана

Међутим, ако се делатност обавља после годину дана, могуће је применити овај облик опорезивања. Такав став је потврдио директор Пореске коморе у Познању писмом од 28. маја 2012. године, број ИЛПБ1 / 415-292 / 12-2 / ИМ, које гласи:

(...) Подноситељка која је у пореској 2012. години остваривала приход од самосталне привредне делатности од пружања услуга бившем послодавцу, који одговара делатностима које је у претходној пореској години обављала код истог послодавца по основу радног односа. однос престао 30. априла 2011. године, не губи право на порез у 2012. години на начин одређен у чл. 30в Закона о порезу на доходак грађана и није у обавези да уплаћује аконтације на приходе остварене од почетка године, обрачунате по пореској скали из чл. 27 сец. 1 и затезне камате по основу ових аванса. (...).

Пример 1.

Порески обвезник је радио у компанији за израду веб страница. Напустио је компанију 2014. године и започео сопствени бизнис у истој области. Одабрао је паушални порез да опорезује свој приход. Бивши послодавац је 2016. године наручио једног запосленог да направи веб страницу. Иако су услуге које запослени обавља за послодавца исте као и оне које је обављао док је радио код њега, он неће изгубити право да своје приходе опорезује паушалним порезом.

Губитак права на паушални порез и друге активности за бившег послодавца

Међутим, оно што је изузетно важно, губитак права на паушални порез односи се само на ситуацију када се обим услуга које се пружају у оквиру делатности поклапа са обимом активности које су раније биле обухваћене обавезама запослених.

То потврђују и порески органи, укључујући у појединачној пресуди коју је издао директор Пореске коморе у Бидгошћу од 15. септембра 2014. године број ИТПБ1 / 415-660 / 14 / АК, у којој можемо прочитати:

(...) уколико услуге које ће Подносилац захтева пружати бившем послодавцу не одговарају (у било којој мери) делатностима које је подносилац захтева обављао у пореској 2014. години по радном односу, тада ће у будућем догађају представити Подносилац захтева неће бити околности из чл. 9а став. 3 Закона о порезу на доходак грађана. Тако у 2014. години Подносилац захтева има право да опорезује приходе од привредне делатности на начин одређен у чл. 30в Закона о порезу на доходак грађана.

Сумирајући, чињеница да је у 2014. години закључен уговор о пружању услуга у оквиру пословне делатности са субјектом са којим је подносилац захтева имао уговор о раду претходних година, не искључује могућност опорезивања прихода остварених у 2014. години као део ове делатности са паушалним порезом од 19% како пријава подразумева, обим услуга управљања пројектима неће одговарати пословима консултанта који обавља по радном односу. (...).

Пример 2.

Порески обвезник је радио у компанији за израду веб страница. Напустио је компанију и основао сопствени бизнис у области грађевинских услуга, бирајући опорезивање паушалним порезом. Бивши послодавац му је наручио реновирање просторија. У таквој ситуацији, право на паушални порез неће бити изгубљено, јер услуге нису идентичне онима које је пружао бивши послодавац.