Социјално осигурање за Пољаке запослене у иностранству

Служба

Закон од 13. октобра 1998. о систему социјалног осигурања намеће обавезу плаћања доприноса за њих, између осталог, од физичких лица на територији Републике Пољске:

  • запослени (искључујући тужиоце),

  • људи који раде домаће задатке,

  • лица која обављају послове на основу грађанског уговора, уговора о мандату или другог уговора о пружању услуга на које се примењују одредбе Грађанског законика које се односе на мандат, као и лица која са њима сарађују,

  • обављање непољопривредне привредне делатности, као и лица која са њима сарађују.

Обавезно социјално осигурање примењује се на све пољске држављане који имају право на њега на територији Пољске, као и на оне који су били запослени код пољских субјеката у иностранству. Искључења из обавезе осигурања могу се извршити на основу међународног права чији је чланица Пољска, или на основу права Заједнице.

Утврђивање релевантног законодавства о осигурању за пољске држављане запослене на територији држава чланица ЕУ/ЕЕА и Швајцарске врши се на основу прописа ЕУ.

Принцип искључивости примене јединственог система обавезног социјалног осигурања је темељни принцип европског система социјалне сигурности. Место рада се сматра одлучујућим фактором, тако да особа која се креће унутар ЕУ/ЕЕП и Швајцарске да би радила подлеже систему социјалног осигурања који је на снази у само једној држави чланици. У случају:

  • запослено лице које је запослено на територији једне земље подлеже њеном законодавству чак и ако има пребивалиште на територији друге земље или ако компанија или послодавац који га запошљава има седиште или место пословања на територији друге државе чланице;

  • лице које је самозапослено на територији једне државе чланице подлеже законодавству те државе чланице чак и ако има пребивалиште на територији друге државе чланице.

Према праву Заједнице, термин „запослени“ се тумачи шире него, на пример, у пољском праву. Дакле, запослени је лице које неко време обавља послове за и под руководством другог лица, а заузврат прима накнаду. Дакле, у групу запослених спадају и, на пример, извођачи радова.

У групу самозапослених убрајају се лица која воде непољопривредну делатност, ортачка друштва, ортачка и командитна друштва, ортаци самосталних предузећа, представници слободних занимања, ствараоци, уметници и пољопривредници.

Запослени који истовремено обавља посао у више земаља

Запослени који истовремено обавља послове у више земаља може, у одређеним ситуацијама, бити подвргнут законима земље у којој има пребивалиште или оне у којој је предузеће за запошљавање или послодавац са којим је закључио уговор. успостављена.

Постоје случајеви када запослени:

  • је делегиран,

  • запослен је у неколико различитих земаља ЕУ и живи у једној од тих земаља,

  • је запослен у неколико различитих земаља ЕУ, али има пребивалиште у земљи ЕУ у којој није запослен.

У ситуацији када запослени ради код различитих послодаваца у више држава чланица или обавља посао за једног послодавца, али у неколико његових установа које се налазе у различитим државама чланицама, где је место запослења земља у којој запослени има пребивалиште и обавља део посла. његов рад тамо – он подлеже закону о осигурању у земљи у којој има пребивалиште и тамо обавља део свог посла.

Ако су Пољаци запослени у земљи која је потписала међународни уговор са Пољском, утврђивање релевантног законодавства врши се на основу међународних уговора закључених са другим државама.

Сходно томе, примењује се законодавство земље у којој се посао обавља. Међутим, постоје ситуације у којима одредбе уговора дозвољавају коришћење пољског законодавства.

Међународни уговори о социјалном осигурању садрже одредбе о утврђивању одговарајућег законодавства. Они имају специфичне сврхе, као што су:

  • спречавање да лице буде обухваћено системом социјалног осигурања у било којој земљи,

  • спречавање да ситуација буде предмет двоструког осигурања – у земљи запослења и држави пребивалишта.

Ратификовани међународни уговори, у складу са одредбама пољског Устава, део су домаћег правног поретка и директно се примењују. Њихови закони одлучују на коју ће се државу примјењивати закон о осигурању. Опште правило које произилази из свих уговора у којима је Пољска страна указује на то да је у земљи у којој се обавља посао потребно социјално осигурање. Постоје, међутим, неки изузеци од овог правила.

Ови изузеци се могу применити, на пример, за послате раднике. Такав запослени је лице које:

  • је привремено премештен од стране послодавца на територију друге државе ради обављања послова код њега,

  • послата у оквиру радног односа код послодавца пошиљаоца,

  • наставља да функционише у структурама послодавца пошиљаоца и подлеже његовим наредбама у погледу времена, места и врсте обављања послова,

  • подноси захтев за зараду од овог послодавца.

Улога послодавца је и да испуни услове за слање. Важно је да ли радно место обавља пословну делатност у земљи, односно да ли:

  • има седиште и администрацију у Пољској,

  • води посао у Пољској уписан у регистар делатности,

  • да ли запошљава друге запослене осим оних који су послати у иностранство.

У циљу утврђивања важећег законодавства у међународним уговорима у области социјалног осигурања треба применити горе наведене принципе.

У случају да Пољаци раде у вануговорним земљама, примењује се пољско законодавство о социјалном осигурању.

Када се посао обавља у трећој земљи и радни однос се наставља у том периоду, обавеза социјалног осигурања настаје у Пољској. Међутим, постоје ситуације када ће доприноси морати да се уплаћују и у земљи у којој се посао обавља. Реч је онда о феномену двоструког социјалног осигурања.

У ситуацији када је запосленик запослен у иностранству према налогу пољског послодавца, ово запослење може имати облик:

  • слање запосленог по постојећем уговору о раду у Пољској - у иностранство,

  • запошљавање у иностранству у субјекту који зависи од пољског послодавца, у случају да уговор о раду код пољског послодавца буде суспендован или раскинут за време трајања радног односа у иностранству.

Под слањем запосленог сматра се, између осталог, ситуација у којој:

  • запослени, по упутству домаћег послодавца, привремено путује у другу државу ради обављања послова код тог послодавца,

  • обавља се по радном односу који постоји у земљи пошиљаоца,

  • захтев за плату подноси се директно послодавцу који га шаље.

Да би се пољски закон о социјалном осигурању применио на запослене, сви горе наведени услови морају бити испуњени. Када се то догоди, исплатилац је одговоран за плаћање доприноса за социјално осигурање који припадају запосленом.

Другачија је ситуација када се запослени упућују у иностранство ради обављања послова у подружници пољског ентитета, а то је послодавац послатог лица. У таквим случајевима радни однос са пољским послодавцем обично се суспендује или привремено прекида.

У оба горе наведена случаја, послодавац није у обавези да плаћа доприносе за социјално осигурање у Пољској. Затим се примењују закони земље у којој се посао обавља и доприноси. У Пољској послодавац ЗУС-у доставља документа, чија врста зависи од тога да ли је неплаћено одсуство одобрено или је уговор раскинут. Ови документи могу известити о прекиду плаћања доприноса на обрасцу ЗУС РСА или о одјави запосленог са осигурања на обрасцу ЗУС ЗВУА.

Особа која је запослена у таквом поступку у иностранству има право да буде покривена добровољним старосним и инвалидским пензијским осигурањем у Пољској.