Банкарска тајна, или колико банка може приуштити?

Служба

Банкарска тајна је регулисана чланом 104. Закона о банкама, у којем можемо прочитати да „банка, њени запослени и лица преко којих банка обавља банкарске послове дужни су да чувају банкарску тајну, која обухвата све податке о банкарским пословима добијене током преговора, приликом закључивања и извршења уговора, на основу којих банка врши ову активност .'

Шта је банкарска тајна?

Банкарска тајна је све информације о банкарским активностима које банка добије у оквиру својих услужних активности. Следеће су првенствено банкарске активности:

  • примање готовинских депозита који се плаћају на захтев или на одређени датум и вођење рачуна ових депозита,
  • вођење других банковних рачуна,
  • давање кредита,
  • давање и потврђивање банкарских гаранција и отварање и потврђивање акредитива,
  • издавање банкарских хартија од вредности,
  • вршење обрачуна банковног новца.

Банкарске послове обухватају и следеће послове, под условом да их обављају банке:

  • давање новчаних кредита;
  • чековни и менични послови, као и послови чији су предмет варанти;
  • пружање платних услуга и издавање електронског новца;
  • благовремено финансијско пословање;
  • куповина и продаја новчаних потраживања;
  • чување предмета и хартија од вредности и обезбеђивање сефова;
  • вршење купопродаје девизних вредности;
  • давање и потврђивање јемства;
  • обављање послова по налогу у вези са емисијом хартија од вредности;
  • посредовање у вршењу трансфера новца и девизних обрачуна.

Подаци заштићени банкарском тајном могу се односити на податке који се односе на банкарску делатност (нпр. услови и параметри кредита), као и податке о клијенту банке и његовом стварном и правном стању, на пример, место запослења, имовинско стање или извор прихода.

Банкарска тајна обухвата и медије на којима се подаци бележе, односно папирна документа, медије на којима се чувају електронски подаци и банкарски системи.

Ко је предмет банкарске тајне?

На основу члана 104. наведеног закона банка, њени запослени и лица преко којих се обавља банкарска делатност дужни су да чувају банкарску тајну.

Банкарске послове најчешће обављају запослени чија банкарска тајна важи не само током рада, већ и након престанка радног односа.

Људи преко којих банка обавља банкарске активности су, на пример, кредитни посредници, банкарске агенције или клириншке куће које раде за банку.

Банкарска тајна важи неограничено, што значи да су лица која поседују податке обухваћене тајном дужна да је чувају и када је закључен уговор са клијентом банке и када уговор није потписан. Поред тога, банкарска тајна се примењује и када је рок трајања уговора истекао (нпр. клијент је отплатио кредит) и када се припремају услови уговора – тада се може применити на, на пример, информације дате приликом подношења захтева за кредит.

Започните бесплатни пробни период од 30 дана без обавеза!

Шта није банкарска тајна?

Према ар. 104. Закона о банкама, обавеза чувања банкарске тајне не односи се, између осталог, на случајеви када:

  • без одавања података који су покривени банкарском тајном – због суштине и природе банкарског пословања или важећих прописа – није могуће уредно обављати уговор на основу којег се обавља ова банкарска делатност нити уредно обављати послове у вези са закључењем. и извршење овог уговора;
  • информације које покрива банкарска тајна дају адвокатима или правним саветницима у вези са пружањем правне помоћи банци од стране њих;
  • давање података који су покривени банкарском тајном неопходно је за закључење и извршење уговора о продаји потраживања која су класификована као изгубљена у складу са посебним прописима;
  • обелодањивање информација које покрива банкарска тајна је неопходно за извршење уговора о обрнутој хипотеци.

Да ли банкарска тајна важи и за судске извршитеље?

Члан 105. Закона о банкама указује на ситуације и субјекте којима банке могу одати банкарску тајну. Једна од наведених група су судски извршитељи. То значи да када судски извршитељ поднесе захтев за обелодањивање одређене информације, банка је дужна да их достави, чак и ако је она покривена банкарском тајном. Ово се односи на информације из области:

  • банковни рачуни или пуномоћја за управљање банковним рачунима,
  • број ових рачуна или пуномоћја,
  • промет и стања ових рачуна, наводећи признанице, накнаде и њихове називе, као и њихове пошиљаоце, односно примаоце, у обиму потребном за правилно вођење извршног поступка, поступка обезбеђења и обављање других послова који произилазе из њеног статутарног задатака.

Пре него што банка достави податке судском извршитељу, дужна је да провери:

  • правни основ за писмени захтев судског извршитеља,
  • да ли захтев долази од надлежног извршитеља,
  • да ли је захтев за тачног купца.

Банке могу наплатити накнаду за информације које су дате судском извршитељу.

Уколико судски извршитељ тражи информације које излазе из горе наведених оквира, односно злоупотребљавају своја овлашћења, банка нема обавезу, па чак ни право да их пружи.

Пример 1.

Дуг који је извршио извршилац је 10.000 ПЛН, стога је извршитељ преузео рачун дужника за овај износ и банка га је пренела судском извршитељу. На рачун се полаже 20.000 ПЛН. Судски извршитељ захтева од банке да достави податке о промету и стању на овом рачуну (признанице, накнаде, пошиљаоци и примаоци износа).

У наведеном случају, банка није у обавези да даје додатне податке које тражи извршитељ, јер наплаћени износ од стране извршитеља у потпуности намирује дуг који је извршио извршилац.

Којим субјектима се могу дати информације које су покривене банкарском тајном?

Банкарска тајна је дизајнирана да заштити клијента банке. Банка, по правилу, не сме да одаје поверљиве податке другим лицима, осим ако клијент банке не пристане да пружи те податке. У таквој ситуацији, међутим, он мора да напише овлашћење (писмено или електронско) да банка пружи одређене информације одређеном лицу.

Други изузетак, када банка може да открије информације које су покривене банкарском тајном, јесте њихово откривање због законских одредби које их изузимају од поверљивости. Ова ситуација се углавном односи на државне органе, као што су тужилаштво, контрола, пореска управа или Завод за социјално осигурање.

Законом о банкама су прецизно дефинисане околности у којима овлашћене институције и лица могу тражити од банке да достави податке који представљају банкарску тајну. Осим тога, добијене информације могу користити само у границама прописаним законом.