Поновно отварање предузећа и пореска обавеза по основу ПДВ-а

Пореска Служба

Самозапосленог ништа не спречава да га затвори, а затим поново отвори у истој мери. Међутим, вреди размислити како поновно отварање предузећа утиче на питање пореских обавеза. У овом чланку ћемо размотрити ефекте такве акције у смислу ПДВ-а.

Ликвидација делатности по основу ПДВ-а

Порески обвезник који обавља делатност, а који додатно има статус активног обвезника ПДВ, има одређене обавезе у вези са ликвидацијом делатности. Тачније, Закон о ПДВ-у у том смислу користи синтагму „престанак опорезивих делатности“.

Основна обавеза која настаје у тренутку ликвидације делатности је обавеза опорезивања добара сопствене производње и добара која након њиховог стицања нису била предмет испоруке добара. Према чл. 14 сец. 1. тачка 2. Закона о ПДВ-у, ова обавеза настаје у случају да порески обвезник престане да то чини из чл. 15, као физичко лице или предузеће у опадању делатности које подлежу опорезивању, у обавези из чл. 96 сец. 6 да пријави престанак делатности руководиоцу пореске службе.

Наведена одредба сходно се примењује у случају да обвезник из чл. 15, као физичко лице или наследно предузеће, није обављало опорезиву делатност најмање 10 месеци. Ово се не односи на обвезнике који су обуставили обављање привредне делатности на основу одредби о обустави привредне делатности.

Пореска обавеза се односи на добра за која је постојало право на умањење дугованог пореза за износ претпореза. То, дакле, значи да до опорезивања не долази у случају ликвидације делатности пореских обвезника чији је промет ослобођен плаћања пореза јер нису имали право на одбитак претпореза.

Обавеза опорезивања добара у случају ликвидације захтева физички инвентар. Према чл. 14 сец. 5. Закона о ПДВ обвезници су дужни да изврше физички попис добара на дан престанка опорезиве делатности (у даљем тексту: физички попис). Податке о извршеном физичком попису, вредности добара утврђеној на основу њега и износу пореске обавезе морају доставити најкасније на дан подношења пореске пријаве за период укључујући и дан престанка опорезиве делатности.

На крају, морамо навести и обавезе везане за регистрацију за потребе ПДВ-а. Па, како је наведено у чл. 96 сец. 6. Закона о ПДВ-у, ако је порески обвезник регистрован као обвезник ПДВ-а престао да обавља опорезиву делатност, дужан је да пријави престанак делатности руководиоцу пореске службе; ово обавештење је основ да руководилац пореске службе брише пореског обвезника из регистра као обвезника ПДВ. Пријава се врши на обрасцу ПДВ-З. У случају активних обвезника ПДВ-а који ликвидирају пословну делатност, потребно је поднети ПДВ-З образац и сачинити физички инвентар, који обухвата списак непродатих опорезивих добара.

Поновно отварање предузећа у области ПДВ-а

И порески обвезник који отвори потпуно нови бизнис и онај који поново отвори претходно ликвидирану делатност дужни су да поднесу пријаву за регистрацију.

Као што је јасно из садржаја чл. 96 сец. 1 Закона о ПДВ, субјекти који обављају делатност, узимајући у обзир изузетке из чл. 96 сец. 3, обавезни су пре прве опорезиве активности из члана 1. 5 Закона, поднети регистрациону пријаву руководиоцу пореске службе.

Порески обвезници чија је продаја ослобођена плаћања пореза у складу са чл. 113 став. 1. и 9. или обављање само делатности ослобођене плаћања пореза у складу са чл. 43 сец. 1 или прописа донетих на основу чл. 82 сец. 3, може поднијети пријаву за регистрацију (члан 96. став 3.).

На основу чл. 96 сец. 4. Закона, руководилац пореске службе, након провере података наведених у регистрационој пријави, региструје обвезника као „активног обвезника ПДВ“, а у случају обвезника из ст. 3 – као „ослобођен ПДВ обвезника“, и потврђује регистрацију на захтев пореског обвезника. Порески обвезник који поново отвара бизнис, који има статус активног пореског обвезника, дужан је да региструје ПДВ-Р, док порески обвезник који поново отвара бизнис, који има користи од пореског ослобођења, има могућност да поднесе ПДВ-Р.

Започните бесплатни пробни период од 30 дана без обавеза!

Поновно отварање предузећа и граница субјективног изузећа

У контексту разматраног проблема, вреди размотрити како чињеница поновног отварања ликвидиране делатности утиче на питање субјективног ослобађања од ПДВ-а.

Подсетимо, сходно чл. 113 став. 1 Закона о ПДВ-у, ослобођене су продаје које су извршили порески обвезници чија вредност продаје није прелазила укупан износ од 200.000 ПЛН у претходној пореској години. Износ пореза није укључен у продајну вредност.

Ако је вредност продаје ослобођена пореза сходно ст 1 прелази износ из ст. 1, ослобађање престаје да важи од делатности у којој је овај износ прекорачен (члан 113. став 5. Закона).

Међутим, према садржини чл. 113 став. 9. Закона ослобођен је пореза на промет који порески обвезник изврши почев од пореске године обављајући делатност из чл. 5, ако процењена вредност продаје не прелази, сразмерно периоду привредне делатности у пореској години, износ из ст. 1.

У контексту наведеног, треба размотрити да ли обвезник који размишља привредну делатност има право на пун износ лимита, или да у новој делатности узима у обзир претходно остварени промет.

Да би се разјасниле наведене недоумице, треба се пре свега осврнути на појам обвезника ПДВ-а.

Подсетимо, сходно чл. 15 сец. 1. Закона о ПДВ обвезници су правна лица, организационе јединице без правног лица и физичка лица која самостално обављају привредну делатност из ст. 2, без обзира на сврху или резултат такве активности.

Привредна делатност (став 2 цитираног члана) обухвата све делатности произвођача, трговаца или пружалаца услуга, укључујући сакупљаче природних ресурса и пољопривреднике, као и делатност слободњака. Привредна активност обухвата, посебно, активности које се састоје у коришћењу добара или нематеријалне имовине на континуираној основи у комерцијалне сврхе.

С тим у вези, назначимо налаз директора Националне установе социјалног осигурања у тумачењу од 03.04.2018.године број 0115-КДИТ1-1.4012.88.2018.1.АЈ. Порески орган је указао да одредбе Закона о порезу на додату вредност не дефинишу посебно категорију пореског обвезника који започиње продају (делатност), па се не прецизира када је реч о обвезнику ПДВ-а који започиње радњу, а када о порески обвезник наставља пословну активност.

Као резултат тога, престанак делатности која подлеже порезу на добра и услуге као резултат ликвидације делатности од стране физичког лица, а затим поновно отварање предузећа, без обзира да ли је профил исти или различит, значи да имамо посла са истим пореским обвезником који користи исти НИП број. Наставак делатности након претходне ликвидације не утиче на постојање физичког лица као обвезника пореза на додату вредност. Осврћући се на питање ослобађања од ПДВ-а, да истакнемо да обвезник који поново започне привредну делатност након раније ликвидације то чини као лице које наставља привредну делатност, а не као лице које започиње привредну делатност.