Клаузула против избегавања пореза – ефекти

Пореска Служба

Ове године је на снагу ступила измена Закона о пореском правилнику којом се уводи клаузула о утаји пореза. Уз клаузулу, уведен је и низ других нових појмова који утичу на правилну примену ових одредби (укључујући пореску олакшицу, вештачко пословање, одговарајућу делатност и др.). Шта је избегавање пореза и који су ефекти тзв клаузула против избегавања пореза?

Избегавање пореза – дефиниција пре и после промена

Порески законик уводи званичну дефиницију избегавања пореза. Раније овај концепт није био директно дефинисан и требало би га разумети као пореску оптимизацију, односно правну акцију, а понекад и низ узастопних активности усмерених на минимизирање пореског оптерећења. Овде треба нагласити да је сваки такав покушај требало да буде учињен законом дозвољеним средствима.

Пажња!

Избегавање пореза мора се разликовати од утаје пореза. Утаја пореза је забрањена пореским законом и третира се као кривично дело. Тачније, обмањује државу, намерно делује на штету Трезора и као резултат тога, незаконито смањење пореског оптерећења (нпр. издавање празних фактура).

Порески обвезник који утаји порез изложен је кривичној или казненој фискалној одговорности у вези са неплаћањем пореза који је у датим околностима требало да плати.

На основу чл. 119а став. 1. Пореског правилника, избегавање пореза је активност (или низ различитих радњи између различитих субјеката) која се обавља првенствено ради остваривања пореске предности, супротно предмету и сврси одредбе акта у датим околностима. Ако је начин пословања пореског обвезника био вештачки, ова активност не резултира стицањем користи.

Пажња!

Пореска олакшица је:

  1. Неуспех пореске обавезе;

  2. Одлагање настанка пореске обавезе или смањење њеног износа, или стварање или прецењивање пореског губитка;

  3. Стварање преплаћеног износа или права на повраћај пореза, односно повећање износа преплаћеног или повраћаја пореза.

Сматра се да је делатност предузета првенствено ради стицања пореске предности, када се њени други економски или економски циљеви на које је порески обвезник указао треба сматрати безначајним.

Дакле, шта се подразумева под "вештачким начином рада"? Овај концепт је објашњен у чл. 119 ц става 1. 1. То је начин пословања пореског обвезника који се не би примењивао да је поступао разумно, у циљу остваривања законите сврхе осим добијања пореске предности. Конкретно, према акту, такве радње ће се сматрати:

  • неоправдано раздвајање послова,

  • ангажовање посредника без економског или економског оправдања,

  • елементе који доводе до добијања стања идентичног или сличног стању које је постојало пре обављања делатности,

  • елементи који се међусобно поништавају или компензују,

  • предузимање активности у којима економски или економски ризик превазилази очекиване користи.

Порески ефекти избегавања пореза након промена

Ако се делатност сматра избегавањем пореза, пореске последице ће се утврдити као да је обвезник извршио тзв. одговарајућу активност. Одговарајућа радња, с друге стране, је радња коју би субјект извршио да је поступио разумно и да се руководио законитим циљевима, али осим стицања користи.

Клаузула против избегавања пореза и нова овлашћења и надлежности министра финансија

Легитимност доношења решења о избегавању плаћања пореза у случајевима појединачних пореских обвезника оцењује новоформирани Савет за избегавање пореза као независно тело. Још једна новина је надлежност министра финансија да изда тзв заштитно мишљење које омогућава пореским обвезницима да добију став о планираним или већ предузетим трансакцијама на које се потенцијално може применити уведена клаузула против избегавања.

Безбедносно мишљење се издаје на захтев пореског обвезника. Услед тога ће бити издато заштитно мишљење у коме ће бити наведено да ли делатност не доводи до избегавања плаћања пореза.

Важно!

Захтев за безбедносно мишљење подлеже такси од 20.000 ПЛН, која се мора платити у року од 7 дана од дана подношења захтева.

Када се клаузула о утаји пореза не примењује?

Клаузула против избегавања плаћања пореза неће се примењивати:

  • ако пореска олакшица или збир пореских олакшица које је субјект остварио по основу делатности не прелази 100.000 ПЛН у извештајном периоду, а у случају пореза који се периодично не измирују - ако је пореска олакшица по основу делатности не прелази 100.000 ПЛН;

  • лицу које је прибавило безбедносно мишљење - у обиму обухваћеном мишљењем, до дана достављања опозива или измене безбедносног мишљења;

  • субјекту чија молба за заштитно мишљење није решена у року из чл. 119зб (тј. у року од 6 месеци од дана пријема пријаве од стране министра финансија) - у обиму обухваћеном пријавом, до дана достављања измене и допуне безбедносног мишљења;

  • на порез на добра и услуге и на таксе и непореска буџетска потраживања;

  • ако примена других одредаба пореског закона омогућава сузбијање избегавања пореза.

Пажња!

Клаузула против избегавања у складу са Законом о порезу примењује се на порез на доходак физичких лица и порез на добит правних лица.