Институција злоупотребе закона о ПДВ-у - шта је то?

Пореска Служба

Приходи од пореза на додату вредност представљају главни извор финансирања државног буџета. Није онда ни чудо што пореска управа жели да наплата ПДВ-а буде што ефикаснија. Ову ефикасност законодавац обезбеђује углавном увођењем све новијих механизама за затварање пореског система. Једна од таквих структура је и институција злоупотребе закона о ПДВ-у.

Статутарна дефиниција

Анализу питања вреди започети цитирањем законске дефиниције садржане у чл. 5 сец. 4 и сек. 5 Закона о порезу на додату вредност. Према наведеним одредбама, под злоупотребом права се подразумева вршење радње у оквиру трансакције која је, упркос испуњавању формалних услова предвиђених одредбама Закона, у суштини имала за циљ стицање пореских олакшица, чије је давање било би у супротности са сврхом ових одредби.

У случају злоупотребе права, обављане делатности производе само оне пореске последице које би настале када би се поново створила ситуација која би постојала да не постоје радње које представљају злоупотребу права.

У светлу дате дефиниције, под злоупотребом права се подразумева ситуација у којој порески обвезник злоупотребљава одређено право на начин који је супротан сврси због које је то право установљено.

Узгред, треба додати да је законодавац у образложењу нацрта указао да је додавање нове одредбе само допунско, јер се структура злоупотребе закона одавно појављује у пресудама које доносе судови. На пример, у образложењу пресуде Врховног управног суда од 5. септембра 2016. године, И ФСК 2/15, можемо прочитати:

Целокупност налаза донетих у предмету, како у стварима које претходе и прате спорну трансакцију, дозвољавају, по оцени Суда, да се подели став органа и првостепеног суда да је трансакција извршена у услова злоупотребе закона, јер је след привредних догађаја свесно уређен на тај начин, како би се подносиоцу представке омогућило да оствари повраћај претпореза без плаћања излазног пореза од Т. Произлази из објективних околности случаја. да је циљ, а самим тим и намерна претпоставка која лежи у основи организације представљеног ланца трансакција, да се вештачки створи пореска предност на страни подносиоца представке у супротности са ратио легис закона према одбицима (...).

Институција злоупотребе права у ПДВ-у - идеја злоупотребе закона

Приликом превођења правног језика у животне ситуације треба појаснити да се под злоупотребом права подразумева обављање опорезивих радњи у оквиру трансакције која је, упркос испуњавању формалних услова предвиђених одредбама Закона, суштински била усмерена на при стицању пореских олакшица чије би давање било супротно сврси којој служе.ови рецепти.

Као последица тога, злоупотреба права је законита и законита, али је сврха и концепт њиховог узимања у супротности са њом. То је објаснио и Суд правде Европске уније, који је нагласио да за злоупотребу закона морају постојати два елемента:

  • објективни елемент – манифестује се у вештачком стварању услова за добијање одређених бенефиција; „Извештаченост“ радње се састоји у томе да се радња предузима искључиво у циљу стицања предности и нема другог оправдања; настанак ових околности мора се увек утврдити на основу конкретног случаја;

  • субјективни елемент – воља за добијањем бенефиција које нису у складу са циљевима права ЕУ.

Последице дела које представља злоупотребу закона

Сходно анализираним одредбама, у случају злоупотребе закона, опорезиве делатности које се обављају производе само оне пореске ефекте који би настали да се поново створи ситуација која би постојала да не постоје радње које представљају злоупотребу права.

Дакле, порески органи могу занемарити правна дејства, по правилу, приписана датим делатностима, и уместо тога приписати она дејства која би настала да су странке обављале одговарајуће активности.

Правна дефиниција злоупотребе закона је веома општа и не садржи ниједан пример шта може представљати злоупотребу закона. Одговор на ово питање даје доктрина и чињенична стања која се јављају у економским трансакцијама. Међу случајевима који потенцијално могу бити изложени ризику да се сматрају трансакцијама које злоупотребљавају закон о ПДВ-у, наведени су:

  • класификација снижених добара са различитим стопама ПДВ-а;

  • коришћење концепта комплексних користи;

  • остваривање продаје за 1 ПЛН;

  • коришћење шеме ланчаног снабдевања;

  • закључивање уговора са повезаним лицима;

  • компензација испорука финансијским казнама;

  • оутсоурцинг услуга;

  • услуге подуговарања.

На крају, вреди напоменути да се концепт злоупотребе закона може применити без обзира на вредност трансакције, пошто Закон не уводи никаква ограничења. Као резултат тога, порески органи могу, на основу горе наведених одредби, да испитају и анализирају сваку трансакцију.