Непријављена активност – шта је то и шта о томе каже акт?

Пореска Служба

Пословним уставом, почев од 30. априла 2018. године, уведен је низ измена, међу којима и тзв. нерегистрована делатност. Шта је заправо непријављена активност? Како издати рачун када обављате нерегистровану делатност? Хајде да проверимо!

Непријављена активност – о чему се ради?

Закон о предузетничком праву, који је део Устава пословања, регулише у чл. 5 питања везаних за непријављене активности. Према свом садржају, нерегистрована делатност је следећа:

  • приход од којег (доспели износи, чак и ако нису стварно примљени, искључујући вредност враћене робе, одобрене попусте и попусте) не прелазе 50% минималне зараде ни у једном месецу,
  • која није обављала никакву привредну делатност у последњих 60 месеци.

Минимална накнада за рад у 2021. износи 2.800 ПЛН бруто, стога је граница прихода за нерегистроване активности 1.400 ПЛН. Треба нагласити да се нерегистроване делатности не односе на делатности које се обављају по уговору о грађанскоправном ортаклуку. Поред тога, ово решење не могу да користе врсте делатности које захтевају концесију, лиценцу или дозволу.

Ако се у току коришћења нерегистроване делатности делатност региструје код ЦЕИДГ-а, онда ова делатност постаје привредна делатност на дан наведен у пријави. Ако приход од нерегистроване делатности у датом месецу прелази износ од 50% минималне зараде, ова делатност постаје привредна делатност, почев од дана прекорачења границе. У том случају, пријава за регистрацију се мора поднети ЦЕИДГ-у у року од 7 дана.

Пример 1.

Господин Јануш води тзв нерегистрована делатност од 01.01.2021.

У јануару је извршио две службе на:

  • 10.01 - 400 ПЛН
  • 26.01 - 500 ПЛН

- то је укупно 900 ПЛН, што значи да граница прихода није прекорачена, па је тзв. нерегистрована делатност.

Јануш је у фебруару извршио четири услуге за следеће износе:

  • 4,02 - 400 ПЛН
  • 14.02 - 500 ПЛН
  • 27.02 - 300 ПЛН
  • 27.02 - 400 ПЛН

- то је укупно 1.600 ПЛН, што значи да је граница прихода премашена за 200 ПЛН. Дакле, господин Јанусз је у обавези да региструје пословну делатност. Он има 7 дана од дана прекорачења лимита за обављање формалности (укључујући и подношење ЦЕИДГ-1 пријаве), односно до 7. марта 2021. године.

Имаш ли питање, имате ли питања? Питајте нашег стручњака! Дневни савети на мрежи! Поставите питање

Нерегистрована делатност и ЗУС

Не постоји обавеза плаћања доприноса за социјално или здравствено осигурање за обављање нерегистроване делатности. Не подлеже обавези регистрације. Лице које се бави овом врстом делатности не пријављује се на осигурање и не подноси никакву ЗУС декларацију.

Нерегистрована делатност и порез на доходак

Покретање тзв нерегистрована делатност није ослобођена обавезе плаћања пореза на доходак на рачун оствареног прихода, јер приходи на овом рачуну нису ослобођени плаћања пореза.

Међутим, због чињенице да нерегистрована делатност није привредна делатност, лице које је води не плаћа периодичне (месечне или тромесечне) аконтације пореза на доходак.

Приходи пореског обвезника и пореско признати трошкови исказују се у годишњој пореској пријави ПИТ-36 у реду 9 намењен за ову намену: „Нерегистрована делатност, како је дефинисано у чл. 20 став 1ба акта„Овај приход се опорезује према пореској скали (17%, 32%). Трошкови који се не могу опорезовати у вези са обављањем нерегистрованих активности (нпр. набавка сировина за производњу продатих производа, набавка алата за обављање услуга) треба да буду прописно документовани и ускладиштени за потребе евиденције у вези са утврђивањем прихода. За утврђивање обавезе пореза на порез на доходак важан је износ прихода, односно разлика између оствареног прихода и насталих пореско признатих трошкова. С друге стране, лимит за нерегистровану делатност се утврђује на основу прихода.

Закон о ПДВ-у и нерегистрована делатност

Привредна делатност – дефиниција Закона о ПДВ-у

Када је реч о документовању продаје, чак иу случају нерегистроване делатности, треба се осврнути на дефиницију привредне делатности у смислу Закона о ПДВ-у. На основу чл. 15 сец. 2 Закона, привредна делатност обухвата све делатности произвођача, трговаца или пружалаца услуга, укључујући субјекте стицања природних ресурса и пољопривреднике, као и делатност слободних радника. Привредна активност обухвата, посебно, активности које се састоје у коришћењу добара или нематеријалне имовине на континуираној основи у комерцијалне сврхе.

Порески обвезник по Закону о ПДВ-у

Што се тиче горе наведене дефиниције привредне делатности Закона о ПДВ, треба обратити пажњу и на дефиницију пореског обвезника, која је дефинисана у чл. 15 сец. 1 Закона о ПДВ-у. По свом садржају"Обвезници су правна лица, организационе јединице без правног лица и физичка лица која самостално обављају привредну делатност из ст. 2, без обзира на сврху или резултат такве активности'.

Документовање продаје у случају нерегистроване делатности

Уколико лице које обавља нерегистровану делатност продаје приватним лицима и паушалцима, треба утврдити да ли у овом случају није потребно да има касу и на њој евидентира ове послове, више о: Каса – ко је дужан да има их? С друге стране, када лице које обавља нерегистровану делатност користи од изузећа од касе, продаја физичким лицима или паушалима може бити уписана у регистар ванрачунске продаје, више у чланку: Регистар не -одговорна продаја - шаблон са дискусијом.

У случају сарадње са предузећима, продаја мора бити документована фактуром – фактуром без ПДВ-а за лица ослобођена плаћања ПДВ-а, ПДВ фактуром у случају обвезника ПДВ-а.

С друге стране, када је купац физичко лице које не обавља делатност, овде, по правилу, постоји обавеза издавања рачуна само на изричит захтев купца. Међутим, из практичних разлога, упркос изузећу од касе, цела продаја се може документовати фактурама и без изричитог захтева купца.

Нерегистрована делатност ослобођена ПДВ-а – документовање

По правилу, нерегистроване делатности могу бити ослобођене ПДВ-а, на пример због ограничења промета, више о томе у чланку: Ослобађање од ПДВ-а – ко то може да искористи? Користећи ослобођење од ПДВ-а због лимита, порески обвезник документује своју продају издавањем рачуна без ПДВ-а. Обим података ове врсте документа је прецизиран у § 3 тачка 1 и 3 Уредбе министра финансија од 13. децембра 2013. године о издавању рачуна. Фактура без ПДВ-а треба да садржи податке као што су:

  • Датум издавања,
  • следећи број,
  • имена и презимена или имена пореског обвезника и купца добара или услуга и њихове адресе,
  • назив (врста) робе или услуге,
  • меру и количину (број) испоручених добара или обим пружених услуга,
  • јединична цена робе или услуге,
  • укупан износ дуга.

Искористивши ослобођење од ПДВ-а, додатно лице које обавља нерегистровану делатност у складу са чл. 109 став. 1 Закона о ПДВ-у треба да води поједностављени регистар продаје. Његови основни елементи укључују:

  • редни број,
  • датум продаје,
  • број продајног документа,
  • вредност продаје,
  • продајна вредност кумулативно.

Таква евиденција се може обогатити и подацима о извођачима. Поред тога, може се чувати на папиру. Евиденција продаје ће бити од помоћи при одређивању границе прихода за нерегистроване активности.

Започните бесплатни пробни период од 30 дана без обавеза!

Нерегистрована делатност која подлеже ПДВ-у – документовање

Лице које обавља нерегистровану делатност, а које не може да буде ослобођено ПДВ-а (тј. обавља врсту делатности која га обавезује да буде активни обвезник ПДВ-а или је прекорачило ограничење промета), продаја се, по правилу, документује ПДВ фактурама. .

На основу чл. 113 став. 13. Закона о ПДВ-у, предметно ослобођење од ПДВ-а не важи за обвезнике:
„1) вршење испорука:
а) робе наведене у Прилогу 12 Закона,
б) робу која подлеже акцизи, у смислу одредаба о акцизама, са изузетком:
- електрична енергија,
- дувански производи,

- путничка возила, осим оних наведених у тачки (а) е, које порески обвезник, у складу са одредбама о порезу на доходак, сврстава у основна средства која подлежу амортизацији,
ц) зграде, објекти или њихови делови, у случајевима из чл. 43 сец. 1 бод 10 лит. а и б,
д) грађевинске површине,
е) нова превозна средства;
ђ) следећа добра, у вези са закључењем уговора по организованом систему закључивања уговора на даљину, без истовременог физичког присуства страна, коришћењем једног или више средстава комуникације на даљину до закључења уговора:
- козметички и тоалетни препарати,
- рачунари, електронски и оптички производи,
- електрични уређаји,
- машине и опрему која није класификована на другом месту,
г) велепродаја и малопродаја делова и прибора за:
- моторна возила, осим мотоцикала,
- мотоцикли
2) пружање услуга:
а) правни,
б) консултантске услуге, осим пољопривредних консултација које се односе на узгој и узгој биљака, као и на узгој и узгој животиња, као и на израду плана развоја и модернизације газдинства,
ц) накит;
д) наплату дуга, укључујући факторинг;
3) који немају седиште привредне делатности на територији земље“.

Додатно, треба нагласити да је активни обвезник ПДВ-а дужан да:

  • вођење ПДВ регистара за продају и куповину,
  • подношење ПДВ пријава за месечне периоде у електронској форми.

Подаци који треба да буду укључени у ПДВ фактуру коју издаје порески обвезник детаљно су обрађени у чланку: Елементи ПДВ фактуре.

Оно што је важно, да бисте правилно измирили ПДВ, морате имати порески идентификациони број. Уколико лице које обавља нерегистровану делатност нема НИП број, треба да се пријави за то подношењем НИП-2 обрасца канцеларији. НИП-2 штампа.

Предности непријављених активности

Да сумирамо, нерегистрована делатност нуди многе предности, међу којима се, пре свега, може поменути недостатак потребе да се:

  • извештавање активности ЦЕИДГ-у, пореској управи или Централном заводу за статистику,
  • плаћање периодичних аконтација пореза на доходак,
  • књиговодство (лице које обавља нерегистровану делатност води поједностављену евиденцију продаје),
  • плаћање доприноса ЗУС и подношење ЗУС декларација.