Да ли суфинансирање путовања запослених за њих представља приход?

Пореска Служба

Послодавац, на захтев запосленог или на сопствену иницијативу, може сносити део трошкова његовог путовања. У овом случају може бити потребно опорезовати субвенцију за одлазак коју прими запослени. У чланку се објашњавају разлике између добијеног суфинансирања као бесплатне бенефиције и интеграцијског путовања у организацији послодавца. Такође разликује ситуације у којима суфинансирање путовања запосленог чини неопходним доказивање и опорезивање прихода из оних у којима се ова обавеза не примењује.

Обавеза оснивања Фонда социјалних давања предузећа

Обавеза оснивања Фонда социјалне помоћи предузећа (ЗФСС) односи се на радна места која запошљавају најмање 50 стално запослених, према стварном стању на дан 1. јануара дате године. У случају предузећа у којима је запосленост по основу уговора о раду нижа - нема тог услова. То, међутим, не значи да се не може основати Фонд социјалних давања предузећа. Послодавци који нису у обавези да оснују ЗФСС могу га добровољно основати.

Примања из радног односа запосленог

Према општеприхваћеним принципима општег опорезивања садржаним у чл. 9 сец. 1. Закона о порезу на доходак, све врсте прихода које порески обвезник оствари у току године подлежу обавезном опорезивању. Иако постоје изузеци од општег правила, они се не примењују у описаном случају. Детаљан списак делатности изузетих из обавезе опорезивања порезом на доходак налази се у чл. 21, 52, 52а, 52в Закона о порезу на доходак иу Пореском правилнику.

Све финансијске обавезе између запослених и послодаваца регулисане су чл. 12 Закона о порезу на доходак. Према његовом тексту:

Приходи по основу службеног односа, радног односа, домаћег рада и задругарског радног односа су све врсте новчаних исплата и новчане вредности накнада у натури или њихових еквивалента, без обзира на извор финансирања ових исплата и накнада, а посебно: основне зараде, накнаде за вишак сати, разне врсте накнада, награда, еквивалента за неискоришћено одсуство и све друге износе, без обзира да ли је њихов износ унапред утврђен, и поред тога, новчане накнаде за запосленог, као и вредност других неисплаћене накнаде или делимично исплаћене накнаде.

Одредбе Грађанског законика, на основу одлука Врховног управног суда, дефинишу појам бесплатне користи као новчане добити, без трошкова за примаоца. Дакле, све су то догађаји који резултирају стицањем користи у облику који није готовински еквивалент.У складу са наведеним, под суфинансирањем путовања запосленог подразумева се бесплатна или делимично плаћена накнада, у зависности од висине суфинансирања. Ако послодавац плати пут, запослени добија новчану накнаду у износу једнакој вредности пута, коју неће морати да плаћа из свог џепа. Тада је вредност примљене накнаде опорезива. У случају делимичног покрића путних трошкова запосленог, његов опорезиви приход се сматра износом који је стварно финансирао послодавац – део који је утрошио порески обвезник остаје пореско неутралан. Приходи од неисплаћених или делимично исплаћених накнада подлежу опорезивању по општим принципима – на исти начин као и приходи из радног односа. Приход од бесплатних или делимично исплаћених давања настаје када је накнада стварно примљена, односно на дан када је пружалац услуге стави на располагање, услед чега на страни примаоца постоји финансијска добит.

Бесплатна или делимично плаћена услуга – порески лимит

Ако суфинансирање путовања запосленог не прелази 1.000 ПЛН по запосленом годишње, онда на његовој страни неће бити пореске обавезе (ограничење је било 380 ПЛН до краја 2017.). Ово ограничење се односи на бенефиције у натури и у новцу, са изузетком ваучера, купона и других знакова који се могу заменити за робу или услуге.

Ослобођене су од опорезивања субвенције за путовања деце и адолесцената до 18 година старости, које организује послодавац у сарадњи са субјектима који пружају услуге у овој области, у виду летњих кампова, кампова или зимских кампова.

Пример 1.

Запослени је добио грант у износу од 500 ПЛН за приватно путовање. Износ који финансира послодавац представља приход за запосленог због делимично исплаћене накнаде у износу од 500 ПЛН, коју је примио у готовини на банковни рачун. У овом случају, да ли запослени треба да опорезује износ гранта који је добио од послодавца?

Иако је запослени у овом случају примио делимично исплаћену накнаду у износу од 500 ПЛН, што је за њега био опорезиви приход, износ примљене субвенције није обавезан да се опорезује. То је у границама од 1.000 ПЛН.

Суфинансирање путовања за запослене и интеграцијског путовања

Спорови у вези са суфинансирањем путовања запослених настају када је путовање интегративно. Уколико на захтев Синдикалне организације Предузећа послодавац пристане да суфинансира путовање запосленог, у коме ће његови запослени добровољно учествовати, а путовање буде интегративног карактера, онда неће бити донирања имовине запослених у висини добијене субвенције. Такав став потврђује директор Државне пореске информације у појединачном решењу од 4. јула 2017. године, број 0115-КДИТ2-2.4011.117.2017.

(...) учешће запослених на путовању финансираном дјелимично из Фонда социјалних давања Компаније, које ће имати за циљ интеграцију особља, омогућавање запосленима активног одмора, што ће се преточити у радну ефикасност и међусобне пословне односе, неће представљати новчану корист за њих, а тиме и бесплатну корист из чл. 11 сец. 1 Закона о порезу на доходак грађана.

Као последица тога, запослени неће остваривати приходе из радног односа из чл. 12 сец. 1. Закона о порезу на доходак грађана, који при обрачуну аконтације пореза на доходак, у складу са чл. 31 горе Закона, Подносилац захтева би био дужан да на преостали приход запослених дода.

У оваквом стању ствари, будући да трошак учешћа запослених на екскурзији у делу који подносилац захтева финансира из Фонда социјалног, не остварује приходе за запослене у смислу Закона о порезу на доходак грађана, то искључује могућност применом објективног изузећа из чл. 21 сец. 1 тачка 67 горе наведеног закон.

Међутим, ако се суфинансирање путовања запосленог односи на путовање које није у интересу послодавца – упркос добровољном учешћу запослених у њему – суфинансирање које они добију представљаће порески приход. Међутим, да путовање запосленог не би имало карактер интеграционог путовања, трошак се мора обрачунати појединачно за сваког запосленог, а сврха путовања треба да буде разонода. Поред тога, обилазак се мора одржати док су запослени на одмору.