Без фактуре куповине при увозу услуга - последице у ПДВ и ПИТ

Пореска Служба

У случају склапања трансакција са страном уговорном страном, често се дешава да се оне нетачно или уопште не обелодане. Најчешћи такав случај је куповина фотографија или компјутерских програма преко интернета. Стога се код предузетника поставља питање како недостатак фактуре за куповину приликом увоза услуга утиче на поравнање трансакције. Проверите, наћи ћете одговор у чланку!

Када се бавимо увозом услуга?

Бавимо се увозом услуга када трансакција испуњава 4 услова истовремено:

  1. место пружања услуга у смислу Закона о ПДВ-у је територија Пољске,

  2. пружалац услуга има седиште, пребивалиште или боравиште ван територије Пољске,

  3. прималац услуге је правно лице, физичко лице са седиштем или пребивалиштем или боравиштем на територији Пољске или је организациона јединица без правног лица и та лица су дужна да се обрачунају са пољском пореском управом,

  4. услуге се пружају уз наплату.

По правилу, обвезник измирења ПДВ-а је купац услуге.

Дакле, предузетник који је извршио увоз услуга дужан је да опорезује трансакцију по националној стопи која се примењује за дату врсту трансакције. По правилу, у Пољској је 23%.

Увоз услуга и тренутак када настаје пореска обавеза

Пореска обавеза за увоз услуга у основи настаје на исте датуме као и за услуге које пружају домаћи субјекти, односно када је услуга пружена. Уколико је услуга делимично прихваћена и за сваки део је назначено плаћање, сматра се да је извршена, што значи да на тај део настаје пореска обавеза. Ако купац уплати аконтацију (аванс, рата и сл.) пре извршења услуге, пореска обавеза настаје њеном уплатом.

У ситуацији када се услуга пружа у континуитету у периоду дужем од годину дана, а у датој години не истичу рокови за извршење услуге или рокови плаћања, сматра се да је трансакција обављена у на крају сваке пореске године. Ако се пре истека услуге изврши аконтација или аконтација итд., по њеном плаћању настаје пореска обавеза.

У складу са наведеним, датум издавања рачуна нема никакав значај за тренутак када настаје пореска обавеза при увозу услуга.

Пример 1.

Пољска компанија је од немачког извођача купила графички дизајн за рекламну кампању. Услуга је обављена 28. јула, рачун је испостављен 1. августа, а уплата је извршена 20. августа. На страни предузетника се поставило питање када ће у таквој ситуацији настати пореска обавеза.

У овој ситуацији пореска обавеза настаје извршењем услуге, односно 28.07.

Приказивање увоза услуга и недостатка фактуре

У ситуацији када предузетник нема фактуру којом се документује увоз услуга, због чињенице да трансакција мора бити приказана (упркос недостатку овог документа), предузетник је дужан да изради сопствени документ којим се потврђује увоз услуга. . Документ треба да садржи податке као што су:

  • износ уплате за дату трансакцију - на основу потврде о уплати приказује се као нето износ,

  • обрачунати износ ПДВ-а,

  • Бруто износ,

  • ако је плаћање било у страној валути, потребно је извршити конверзије и узети у обзир израчунате вредности на документу.

Без фактуре куповине при увозу услуга - ПДВ

Приликом увоза услуга пореска обавеза настаје када је услуга пружена, без обзира да ли нам је пружалац услуге испоставио рачун или не. У овом случају, у обавези смо да наплатимо ПДВ по стопи која се примењује на дату услугу у Пољској. Ово треба урадити на интерној фактури. Ако је предузетник обвезник ПДВ-а, имаће право да умањи доспели порез за претпорез на увоз услуга. Као резултат тога, ова трансакција ће бити неутрална за предузетника у смислу ПДВ-а.

У случају предузетника ослобођеног плаћања пореза, он је такође дужан да докаже увоз услуга, односно да изда интерну фактуру, на коју обрачуна ПДВ по стопи која важи у Пољској. Ниеватовиец ће морати да плати ПДВ пореској управи на основу интерне фактуре и достави ПДВ-9М декларацију. Он ће моћи да укључи овај износ као оперативне трошкове на дан плаћања пореза.

Укратко, у случају трансакције која се сматра увозом услуга, прималац је, по правилу, дужан да измири ПДВ.

Без фактуре за куповину приликом увоза услуга и пореза на приход

Што се тиче пореза на доходак, ситуација је другачија него у случају ПДВ-а. Недостатак фактуре којом се документује увоз услуга не даје право на признавање расхода у КПиР-у, те стога расход неће бити признат као трошак и неће моћи да умањи вредност пореза на добит.

Често предузетници штампају различите врсте потврда трансакција и прилажу их потврдама о плаћању и одлучују да такву трансакцију класификују као порески трошак упркос недостатку рачуна од извођача. Ово је ризична активност, јер потврде трансакција не садрже тражене податке који дају право да се трошак уврсти као трошак, па самим тим и не представљају рачуноводствени документ. Рачун/рачун даје право да се трошак призна као трошак у односу на порез на добит.

У складу са ст. 12 тачка 3 Уредбе министра финансија о вођењу КПИР, основ за упис у књигу прихода и расхода су:

  • фактуре, рачуне и царинске исправе под називом фактуре, издате у складу са важећим прописима,

  • други докази наведени у ст. 12. и 13. ове уредбе, у којима се наводи да је пословна трансакција обављена у складу са њеним стварним током (нпр. докази о поштарини, банковним, судским или јавнобележничким таксама, рачуноводствене белешке и сл.)

Резиме

Увоз услуга у недостатку фактуре која документује закључење трансакције треба да се прикаже за потребе ПДВ-а на основу документа креираног за ову сврху. Међутим, креирани документ и свака потврда трансакције (осим фактуре) не дају право да се увоз услуга укључи као трошак за потребе пореза на добит. Овакве радње ће бити доведене у питање током ревизије.