50% трошкова пословног пореза

Пореска Служба

Физичка лица која остварују приход од ауторских права могу да искористе повлашћене пореске трошкове, који износе чак 50% висине прихода. Ништа не спречава ауторе да свој рад обављају у оквиру својих пословних активности. Стога се поставља питање да ли се и у овом облику може узети у обзир трошак од 50%. Ова питања ће бити предмет ове анализе.

Креатор и 50% одбитних пореза

У случају да физичка лица остварују приходе од имовинских права из чл. 10 сец. 1 тачка 7 Закона о порезу на доходак, могућа је примена увећаних 50% пореско признатих трошкова.

Истакнимо да је сходно чл.18 Закона о порезу на доходак, приходима од имовинских права сматрају се, посебно, приходи од ауторских и сродних права у смислу посебних прописа, права на инвентивни дизајн, права на топографију интегрисаних кола, жигове и декоративне дизајне, укључујући продају ова права уз наплату.

Приходи од коришћења ауторских права од стране аутора или располагања овим правима настају када су испуњена два услова. Прво, неопходно је да се предмет права својине појави у форми дела. Друго, остварени приход мора бити директно везан за коришћење одређених ауторских или сродних права или њихово располагање, бити резултат таквог коришћења или регулисања у виду одговарајуће ауторске или извршне накнаде.

Међутим, питање које нас занима описано је у чл. 22 сец. 9 тач. 1-3 Закона о порезу на доходак, где је назначено да се 50% трошкова утврђује за:

  • плаћање ствараоца за пренос власништва проналаска, топографије интегрисаног кола, корисног модела, индустријског дизајна, жига или декоративног дизајна;

  • накнада за лиценцу за пренос права коришћења горе наведених стазе;

  • коришћење од стране аутора ауторског права и носилаца сродних права, у смислу посебних одредби, или њихово располагање овим правима.

Као што видите, 50% трошкова је стриктно везано за искоришћавање ауторских права на дато дело.

Уз то, имајте на уму да Закон о порезу на доходак наводи посебан каталог прихода који даје право на 50% трошкова. Па, према чл. 22 сец. 9б Закона о порезу на доходак, ови трошкови се односе на приходе остварене од:

  1. креативна делатност у области архитектуре, дизајна ентеријера, пејзажне архитектуре, грађевинског инжењерства, урбанизма, књижевности, ликовне уметности, индустријског дизајна, музике, фотографије, аудио и аудиовизуелног стваралаштва, рачунарских програма, компјутерских игрица, позоришта, костимографије, сценографије, режија, кореографија, уметничка израда виолина, народно стваралаштво и новинарство;

  2. уметничка делатност у области глуме, сценске, плесне и циркуске уметности као и у области дириговања, вокалних и инструменталних студија;

  3. аудио и аудиовизуелна продукција;

  4. новинарска делатност;

  5. музејска делатност у области изложбе, науке, популаризације, образовања и издаваштва;

  6. конзерваторске активности;

  7. зависно право из чл. 2 клаузула 2 Закона од 4. фебруара 1994. о ауторском и сродним правима, развијати туђе дело у виду превода;

  8. истраживачко-развојне, научне, научно-дидактичке, истраживачке, истраживачке и наставне активности као и дидактичке активности на универзитету.

Као споредна напомена, напомињемо да укупни трошкови који се одбијају од пореза не могу бити већи од 85.528 ПЛН у датој пореској години, осим ако порески обвезник није у могућности да докаже да су били већи. У овом случају, трошкови прибављања се претпостављају у висини стварно насталих трошкова (чл. 22 (9а) и (10) Закона о порезу на доходак).

Посебна група аутора који остварују приходе од искоришћавања ауторских дела у њиховом власништву има право на 50% пореско признатих трошкова.

Ауторска права као део пословања

Поред прихода од ауторских права, Закон о порезу на доходак даје могућност остваривања прихода од непољопривредне привредне делатности (чл. 10, ст. 1, ст. 3).

На овом месту, да истакнемо да, у принципу, одредбе не искључују могућност да аутори у оквиру своје привредне делатности остваре приходе од власничких ауторских права, укључујући и продају ових права уз наплату. Јер ако се ови приходи остварују у условима који указују на делатност пореског обвезника на организован, континуиран и профитабилан начин, основни услови за обављање привредне делатности из чл. 5а тачка 6 Закона о порезу на доходак.

Дакле, будући да стваралац може остварити приход у оквиру привредне делатности, таква ситуација поставља питање могућности коришћења 50% пореско признатих трошкова у овом погледу.

Као одговор, треба се позвати на чл. 22 сец. 12. Закона о порезу на доходак у коме се наводи да приходи из чл. 14, одбитне трошкове из ст.1. 9.

На основу чл. 14 сец. 1. Закона, приходи од пословне делатности су доспели износи, чак и ако нису стварно примљени, након искључења вредности враћене робе, одобрених попуста и попуста. У случају пореских обвезника који продају добра и услуге које подлежу порезу на добра и услуге, приходом од ове продаје се сматра приход умањен за доспели порез на добра и услуге.

Дакле, у светлу наведеног прописа, могућност обрачуна 50% пореско признатих трошкова не важи за све изворе прихода.

Започните бесплатни пробни период од 30 дана без обавеза!

Дефинитивно је искључена могућност коришћења процене норме у случају извора прихода, а то је непољопривредна привредна делатност. Трошкови од 50% се стога примењују само на приходе добијене од имовинских права, који су извор прихода одвојен од економске активности.

Очигледно, наведено не значи да самозапослени стваралац не може узети у обзир било какве трошкове у управљању ауторским правима. У овом случају, опште правило предвиђено чл. 22 сец. 1 Закона о порезу на доходак, који каже да су пореско признати трошкови трошкови настали ради остваривања прихода или одржавања или обезбеђења извора прихода, осим трошкова наведених у чл. 23.

Као резултат тога, трошкови ће бити сви стварно настали и правилно документовани трошкови у вези са ауторским правима у току пословања. Одредбе Закона само искључују могућност коришћења стандарда процене из чл. 22 сец. 9 Закона о порезу на доходак.

Како је правилно истакао директор КИС-а у тумачењу од 6. јула 2020. (бр. облик дела или уметничке представе и располагао правима или остварио своја права. Треба признати да појмови „коришћење“ и „располагање“ обухватају пренос ауторских права или давање лиценце за коришћење дела или предмета сродних права.

Међутим, наведено се не односи на обвезнике који приходе на овом рачуну остварују у оквиру својих пословних активности.

Код аутора који приходе од ауторских права остварују у оквиру непољопривредне делатности, трошкови стицања прихода се урачунавају у износ стварно насталих расхода. Порески обвезници у овом случају не користе 50% пореских трошкова.

Сумирајући наведено, можемо указати да је класификација прихода пореског обвезника од ауторског права на извор из чл. 10 сец. 1 тачка 3 горе наведеног Закона, односно непољопривредне привредне делатности, изричито елиминише могућност примене 50% пореско признатих трошкова.